Kina i Rusija: Borba za vlast u Aziji?

Kao što se i pretpostavljalo, svoje globalne ambicije Peking je počeo najpre da ostvaruje u neposrednom okruženju, upravo u oblastima od vitalnog strateškog značaja za Moskvu. Posle raspada Sovjetskog Saveza i povlačenja Rusije iz Centralne Azije, nije se predugo čekalo da ovaj vakuum počne da popunjava Kina, koja za tu igru danas ima i volje i snage. I gotovo da nema nikoga ko bi je u tome sprečio.

U ovom trenutku, dva su osnovna „fronta“ kineske ofanzive, gde Peking polako, ali neumitno potiskuje Moskvu, ukidajući time svojevrsne tampon zone koje razdvajaju dve ogromne države. Svoje impresivne mišiće Kinezi danas najpre pokazuju u Kazahstanu i Mongoliji, u dve retko naseljene države sa kolosalnim zalihama nafte, gasa i drugog podzemnog bogatstva. I, što je najvažnije, Kina ove dve države (u slučaju Kazahstana samo istočni deo) – praktično smatra delom svoje teritorije. A situacija na terenu to i potvrđuje.

Ne baca Kina rukavicu samo Rusiji. I sa SAD-om igra stratešku partiju u kojoj je ulog sve veći, a američke karte sve tanje. Već sada, u ekonomskom pogledu Amerikanci više zavise od Kineza, nego obrnuto. Kina, koja ima najveće devizne rezerve u svetu, garant je finansijske stabilnosti SAD-a, jer poseduje bezmalo 1.500 milijardi dolara u obveznicama američkog državnog duga, čime praktično drži u šaci američku ekonomiju. Isto tako, Kina ima ogroman trgovinski suficit u razmeni sa SAD-om i taj višak i dalje nezaustavljivo raste. A (svetska) ekonomska kriza, koja već godinama parališe američku ekonomiju, u Kini skoro da se nije ni osetila… Dok analitičari procenjuju da je i Kini i Americi za sada korisnije da sarađuju nego da se sukobljavaju i da se ozbiljnije varnice među njima mogu očekivati tek za pet godina, dotle Peking sve jače steže omču u nekadašnjim čisto ruskim uticajnim sferama. Prvi poligon za odmeravanje snaga Rusije i Kine, ključnih partnera u Šangajskoj organizaciji za saradnju (ŠOS), jeste Kazahstan. Istina, stručnjaci godinama upozoravaju da je ŠOS mnogo korisniji Pekingu nego Moskvi, jer najmnogoljudnija zemlja koristi ovu organizaciju da uz ruski pristanak – širi svoj uticaj u Centralnoj Aziji.

Ipak, drugovanjem sa Pekingom, posle decenija napetosti, Moskva je bar uspela da stvori kontratežu i svojevrsan ventil, kroz koji bi smanjivala prekomeran pritisak sa zapada. Time je stvorila novu realnost – da ruski energenti, kroz mrežu novih gasovoda i naftovoda, sada mogu da putuju i u Aziju, a Evropa mora da čini ustupke kako bi obezbedila dovoljne količine za svoje potrebe. Tako je, bar sa te strane, cilj bio ispunjen, a na Starom kontinentu Moskva je počela da stvara „energetske alijanse“ sa Nemačkom, Francuskom, Italijom… Problem na istoku, međutim, time nije rešen i sada polako stižu računi na naplatu. Upravo ovih dana kazahstanski nesmenjivi „lider nacije“ Nursultan Nazarbajev ide u višednevnu posetu Kini. Njegov osnovni cilj je da još više ojača privrednu saradnju i da obezbedi nove povoljne kreditne tranše iz Pekinga. Jer, posle 2008, kazahstansko „privredno čudo“ puklo je poput mehura i da Kinezi nisu rado pritekli u pomoć sve bi se srušilo. Međutim, i taj „kineski MMF“ funkcioniše na sličnim principima kao i onaj u Vašingtonu.

Kazahstan je za Kinu zemlja od prvorazrednog interesa, ne samo zato što dele zajedničku granicu od 1.700 kilometara. Astana (još uvek) kontroliše kolosalna nalazišta prirodnog gasa, nafte i, posebno, urana, a tu su i krupna nalazišta obojenih metala. Takođe, zapadni sused ima velike zalihe slatke vode, dok kineski prigranični regioni u tome oskudevaju. Kazahstan je i značajno tržište za plasman kineske robe. Posebna priča su teritorija i stanovništvo. Kazahstan je deveta država po teritoriji na svetu, ali po broju stanovnika (16 miliona) zauzima daleko 61. mesto, sa prosečnih šest žitelja po kvadratnom kilometru. Sa druge strane, Kina je treća po veličini država i prva po broju stanovnika (140 na kvadratni kilometar), pa Peking višak svoje radne snage preliva preko granice. Prema nezvaničnim podacima, već oko 300.000 Kineza živi u Kazahstanu, a mnogi od njih nemaju legalne dozvole boravka.